Bata Stanković — sajt knjigovodstvene agencije iz Lebana

Bata Stanković PR je knjigovodstvena agencija iz Lebana. Registrovana je 4. novembra 2014. godine, pod šifrom delatnosti 6920 — računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi. Radi za preduzetnike, paušalce, zanatske radnje, trgovine, ugostitelje i mala privredna društva sa područja Lebana, Leskovca, Bojnika, Medveđe i ostatka Jablaničkog okruga.

Posao je onaj koji se ne vidi dok ne zakasni: KPO knjiga paušalcu, poslovne knjige preduzetniku, PDV evidencija, obračun zarada i prijave radnika, poreske prijave, završni račun i predaja Agenciji za privredne registre, registracija firme u APR-u. Ceo pregled usluga stoji na sajtu, a svaka veća usluga ima svoju stranu sa detaljima.

Klijent knjigovođe ne bira po dizajnu. Bira po tome da li veruje da će rokovi biti ispoštovani i da li može da dobije čoveka na telefon kad mu stigne rešenje koje ne razume. Sajt je zato pravljen kao dokaz da agencija postoji, radi i ima ime, a ne kao brošura.

Sajt je u srži jedna strana. Meni ne vodi na druge adrese nego pomera stranu na svoju sekciju, sa pomerajem od osamdeset piksela da naslov ne završi ispod fiksne trake. Redosled sekcija prati redosled pitanja koja posetilac postavlja.

Prvi ekran nosi ime agencije, rečenicu čime se bavi i dva dugmeta: broj telefona i besplatnu konsultaciju. Sa desne strane stoji digitron koji sabira u dinarima, sa karticama za fakture, račune, izveštaje i kalkulacije — jedina dekoracija na sajtu, i to takva da odmah kaže o čemu je reč.

Ispod idu šest usluga sa nabrojanim stavkama u svakoj, pa šest razloga za saradnju, pa brojači sa godinom osnivanja, brojem godina rada, radnim vremenom i šifrom delatnosti. Zatim dolazi blok o agenciji sa punim registarskim podacima, pa kontakt sa formom, telefonom, adresom elektronske pošte i radnim vremenom.

Preko cele strane, u donjem desnom uglu, stoji plutajuće dugme za poziv. Nije originalno, ali je jedini element koji radi isto na svakoj poziciji skrola: čovek koji je već odlučio ne mora da traži nazad do vrha.

Kad je forma proradila, na red je došlo ono što se dešava posle klika. Poruka ide na server, pa preko SMTP-a u sanduče agencije. Na tom putu je bilo još nekoliko mesta na kojima se lead mogao izgubiti.

Adresa pošiljaoca se čistila od opasnih znakova pre nego što bi bila upisana kao adresa za odgovor. Za većinu ljudi to ne menja ništa, ali adresa sa apostrofom u imenu tako postaje neispravna i obara slanje pre nego što je i počelo — posetilac dobije „Greška pri slanju", a poruka nestane. Sada se rade sirove vrednosti, a čišćenje ide tek pri ispisu u telo poruke.

Zaštita forme se učitavala uz proveru koja je popuštala u pogrešnom smeru: ako fajl sa zaštitom iz bilo kog razloga nije bio čitljiv, cela provera se tiho preskakala, a poruka je svejedno išla. Sada takav slučaj vraća grešku i telefon, umesto da propusti sve.

Uz to: provera porekla zahteva je postojala u kodu ali je niko nije pozivao, pa je uključena; skinuto je zaglavlje koje je dozvoljavalo slanje sa bilo kog sajta; vraćena je provera sertifikata na vezi ka pošti; vrsta usluge se sada bira iz zatvorene liste, jer je pre toga bot mogao da upiše proizvoljan tekst u polje koje završava u mejlu; a pad slanja vraća pravu grešku umesto tihe potvrde.

Na kraju je forma dobila i method i action u samom HTML-u, plus rezervni ispis sa brojem telefona za slučaj da skripta ne proradi. Bez toga bi pad skripte poslao ime, telefon i poruku u adresnu liniju.

Sajt se nije otvarao sporo zbog slika ni zbog servera, nego zbog jednog pravila u skripti: cela strana je držana na nultoj providnosti dok se ne učita sve, do poslednje ikonice. Najveći element prvog ekrana time nije mogao da se pojavi pre kraja učitavanja. Blok je uklonjen, i vreme do najvećeg elementa je palo sa 1045 na 448 milisekundi, mereno u pravom pregledaču na desktopu.

Skripta je sa 31 kilobajta svedena na 20. Iz nje je izbačena mrtva adresa iz razvoja koja je stajala u javnom fajlu, dve nestišane osluškivača skrola svedena su na jedan sa odloženim izvršavanjem, a 215 linija stilova koje su se ubacivale iz skripte posle glavnog fajla preseljene su u stilove — jer su u starom rasporedu gazile pravilo za posetioce koji su u sistemu isključili animacije.

Na strani servera nije bilo nijednog pravila za keširanje statike: stilovi, skripta i ikonice su se proveravali pri svakoj poseti. Sada nose otisak vremena izmene u adresi i keširaju se godinu dana, slike mesec dana, a same strane trideset minuta. Uz to je ispravljen uslov koji je isključivao keš za sav saobraćaj sa oznakama kampanja u adresi — dakle za svakog posetioca koji dolazi sa oglasa ili iz mejla.

Posle svega, mereno na živom sajtu: odziv servera 76 ms, prvi ispis 316 ms, najveći element 448 ms, pomeranje sadržaja 0,0117. Nula grešaka u konzoli, nula grešaka u proveri koda, bez horizontalnog prelivanja na 390, 768 i 1440 piksela, ocena A+ za sertifikat.

Merenje je pokazalo ono što se i slutilo: za upit „knjigovođa Lebane" sajt se pojavljivao, a za „knjigovodstvo Lebane usluge" i za bilo šta vezano za Leskovac nije. Jedna strana ne može da rangira za deset različitih namera, a Leskovac je veći deo tržišta od Lebana. Vlasnik je odlučio da se ide na sve, uključujući i cenovnik.

Sajt je sa tri adrese narastao na dvanaest: pregled usluga, pet posebnih strana po vrsti klijenta, cenovnik, strana za Leskovac i strana sa pitanjima i odgovorima. Zajednički okvir je izdvojen u tri fajla za zaglavlje, meni i futer, a svaka strana zadaje samo svoj naslov, opis, kanonsku adresu i mrvice — a mrvice se same pretvaraju u podatke za pretraživače.

Pravilo pisanja je bilo strogo: svaka tvrdnja o roku, stopi ili limitu nosi u kodu komentar sa adresom propisa i datumom provere. Takvih komentara ima oko devedeset, i vode na propise, poresku upravu, APR i portal elektronskih faktura. Sadržaj o poreskim rokovima koji nema izvor je odgovornost koju niko ne želi.

Cenovnik je napravljen bez ijednog izmišljenog iznosa. Tabela objašnjava od čega cena zavisi — broj dokumenata, sistem PDV-a, broj zaposlenih, delatnost, devizno poslovanje — a svaka stavka stoji na „na upit" dok vlasnik ne upiše svoje cene. Dok ih nema, sajt ni pretraživačima ne prijavljuje cene, jer bi to bila tvrdnja koja ne stoji.

Na strani pitanja i odgovori stoji dvadeset pitanja koja klijenti stvarno postavljaju. Tekst i podaci za pretraživače grade se iz istog niza u kodu, pa ne mogu da se raziđu — čest propust na sajtovima gde se ta dva pišu odvojeno.

Strana knjigovodstvo u Leskovcu namerno nije lažna gradska strana: izričito piše da je kancelarija u Lebanu, a Leskovac je područje rada, ne druga poslovnica. Druga adresa u podacima za pretraživače bi bila kratkoročna dobit i dugoročan problem.

Sajt koji je njegov. Plaćaju se domen i hosting, ništa drugo — nema pretplate platformi, nema licenci za dodatke, nema mesečnog troška koji raste kad sajt poraste. Kod i sadržaj stoje u repozitorijumu i mogu se preseliti u celini.

Praktično: dvanaest adresa od kojih svaka ima svoj naslov, opis i kanonsku adresu; brojevi telefona koji se biraju jednim dodirom sa svake strane; forma koja radi i čija poruka stiže u sanduče agencije, a ne u prazno; podaci o firmi koji se poklapaju sa registrom; i tekstovi o propisima koji imaju izvor iza svake tvrdnje.

Ono što je namerno ostavljeno vlasniku, jer nije stvar koda: iznosi u cenovniku. Tabela stoji spremna i čeka njegove brojke — do tada je pošteno da piše „na upit", a ne izmišljena cifra koju bi neko poredio sa tuđom.

Sajt je i dalje u aktivnom održavanju. Svaka izmena ide na živom sajtu, uz rezervnu kopiju pre nego što se bilo šta dodirne, i uz proveru u pravom pregledaču posle. Kod knjigovođe je rok deo posla — isto važi i za onoga ko mu održava sajt.